»Pedagogija« je časopis međunarodnog ugleda i značaja u kom se objavljuju radovi od značaja za pedagošku teoriju i praksu.

Ju­la 2006. go­di­ne na­vr­ši­lo se še­zde­set go­di­na od iz­la­ska pr­vog bro­ja ča­so­pi­sa »Sa­vre­me­na ško­la« ko­ji od 1963. go­di­ne iz­la­zi pod sa­daš­njim na­zi­vom »Pe­da­go­gi­ja«, što je naj­du­ži pe­riod kon­ti­nu­i­ra­nog iz­la­že­nja jed­nog pe­da­goš­kog ča­so­pi­sa u Sr­bi­ji.

»Pedagogija« je naš najstariji aktuleni pedagoški časopis i istovremeno časopis sa najdužim kontinuitetom izlaženja u srpskoj pedagoškoj periodici.  

Časopis »Pedagogija« izdaje Forum pedagoga Srbije i Crne Gore, koji okuplja istaknute pedagoge i sve stručnjake zainteresovane za napredak i razvoj pedagogije. U časopisu se objavljuju članci u skladu sa zahtevima međunarodnih standarda (ISO), kao i prevodi, prikazi, ocene, bibliografije i aktuelne informacije i iz oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Pr­vi broj ča­so­pi­sa »Sa­vre­me­na ško­la«, ko­ji će ka­sni­je pro­me­ni­ti ime u »Pe­da­go­gi­ja«, po­ja­vio se ju­la me­se­ca 1946. go­di­ne u Be­o­gra­du. Osni­vač i po­kre­tač ča­so­pi­sa je Sa­vez pro­svet­nih rad­ni­ka i na­meš­te­ni­ka Ju­go­sla­vi­je. Je­dan od ini­ci­ja­to­ra osni­va­nja »Sa­vre­me­ne ško­le« i njen pr­vi od­go­vor­ni ured­nik, za sve vre­me dok ona ni­je pro­me­ni­la ime u »Pe­da­go­gi­ja«, bio je po­zna­ti na­pred­ni uči­telj i pu­bli­ci­sta Mi­loš B. Jan­ko­vić (1885–1984).  On je uticao da se ča­so­pis kon­ci­pi­ra po ugle­du na ak­tu­el­ne pe­da­goš­ke pu­bli­ka­ci­je onog vre­me­na, kao i na nje­mu do­bro po­zna­te ča­so­pi­se iz pred­rat­nog pe­ri­o­da. Ta­ko kon­ci­pi­ran ča­so­pis u pr­vo vre­me či­ne sle­de­će ru­bri­ke: Opšta pi­ta­nja pe­da­goš­ke na­u­ke, Psi­ho­lo­gi­ja, Isto­ri­ja pe­da­go­gi­je, Škol­ska prak­sa, Pe­da­goš­ka hro­ni­ka, Oce­ne i pri­ka­zi, Be­leš­ke... Po­red stal­nih ru­bri­ka s vre­me­na na vre­me uvo­de se i ru­bri­ke kao što su: Di­dak­ti­ka, Lo­gi­ka, Or­ga­ni­za­ci­ja ško­la, Škol­stvo i pro­sve­ta u stra­nim ze­mlja­ma, Psi­ho­loš­ki pre­gled, Sin­di­kal­ni po­kret, Bi­bli­o­gra­fi­ja, No­ve knji­ge i dru­go.

Na­sta­nak i tra­ja­nje ča­so­pi­sa »Sa­vre­me­na ško­la – Pe­da­go­gi­ja« u ne­po­sred­noj je ve­zi sa raz­vo­jem pe­da­goš­ke na­u­ke i škol­skih si­ste­ma na pro­sto­ru Ju­go­sla­vi­je, kao i sa raz­vo­jem aso­ci­ja­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja u okvi­ru ko­jih je ovaj časopis na­stao i tra­jao.

Ta­ko je pr­ve dve go­di­ne (1946–1947) iz­da­vač ča­so­pi­sa Sa­vez pro­svet­nih rad­ni­ka i na­meš­te­ni­ka Ju­go­sla­vi­je; go­di­ne 1948. iz­da­je ga Sa­vez pro­svet­nih rad­ni­ka Ju­go­sla­vi­je. U 1949. i 1950. go­di­ni on iz­la­zi u iz­da­nju Sin­di­ka­ta pro­svet­nih rad­ni­ka Ju­go­sla­vi­je. Pre­ra­sta­njem Pe­da­goš­kog druš­tva SFRJ u Sa­vez pe­da­goš­kih druš­ta­va Ju­go­sla­vi­je 8. ma­ja 1952. go­di­ne u Be­o­gra­du ča­so­pis na­sta­vlja da iz­la­zi u okvi­ru ove aso­ci­ja­ci­je, sve do pred kraj 2003. go­di­ne, kada izdavanje časopisa «preuzima» Forum pedagoga Srbije i Crne Gore, koji programski nastavlja rad Saeza pedagoških društava Jugoslavije.

11. No­vem­bra 1961. go­di­ne SPDJ je na svo­joj van­red­noj skupšti­ni od­lu­čio da ča­so­pis »Sa­vre­me­na ško­la« (po­čev od 1963. go­di­ne) pro­me­ni na­ziv u »Pe­da­go­gi­ja«, kao i da svo­je sa­dr­ža­je i ka­rak­ter pri­la­go­di no­vim po­tre­ba­ma pe­da­goš­ke na­u­ke i prak­se u nas, te da se ča­so­pis još na­gla­še­ni­je pro­fi­li­še kao na­uč­no-te­o­rij­ski.

Pre­i­me­no­va­nje »Sa­vre­me­ne ško­le« u »Pe­da­go­gi­ju« 1963. go­di­ne, kao i pro­me­ne u kon­cep­ci­ji ča­so­pi­sa nisu bili slu­čaj­ni, već je do to­ga doš­lo kao re­zul­tat du­bljeg sa­gle­da­va­nja ukup­nog sta­nja pe­da­goš­ke na­u­ke i prak­se u on­daš­njoj Ju­go­sla­vi­ji, kao i no­vih po­tre­ba i vi­đe­nja da­ljeg raz­vo­ja sfe­re obra­zo­va­nja u nas. Du­gi niz go­di­na na­kon to­ga »Pe­da­go­gi­ja« će bi­ti va­žna tač­ka oku­plja­nja i po­ve­zi­va­nja ju­go­slo­ven­skih pe­da­go­ga i je­dan od va­žnih či­ni­la­ca tran­sfe­ra no­vih ide­ja i raz­me­ne is­ku­sta­va to­kom re­for­mi obra­zo­va­nja na pro­sto­ri­ma ju­go­slo­ven­skih ze­ma­lja.

Po­čev od 1963. go­di­ne, u struk­tu­ri ru­bri­ka ča­so­pi­sa, a u skla­du sa nje­nom no­vom ori­jen­ta­ci­jom pre­ma na­u­ci, do­la­zi do od­re­đe­nih pro­me­na. No­vu struk­tu­ru či­ne ru­bri­ke: Ras­pra­ve i član­ci, Pe­da­goš­ki pre­gle­di, Oce­ne i pri­ka­zi, Pe­da­goš­ka hro­ni­ka, Bi­bli­o­gra­fi­ja. To­kom go­di­na ko­je će usle­di­ti sve do da­nas ne­ke ru­bri­ke će na kra­će ili du­že vre­me ne­sta­ja­ti, a dru­ge će se po­ja­vlji­va­ti. Me­đu njima isti­če­mo rubrike: Isto­ri­ja škol­stva, Iz pe­da­goš­ke proš­lo­sti, Iz na­šeg škol­stva, Po­gle­di i miš­lje­nja, Hro­ni­ka i dr. Ipak, ru­bri­ka Ras­pra­ve u član­ci, od­no­sno te­o­rij­ski pe­da­goš­ki pri­lo­zi, od pr­vih bro­je­va »Pe­da­go­gi­je« do da­nas pred­sta­vlja kon­ti­nu­i­ra­no za­stu­plje­nu i no­se­ću ru­bri­ku ovog ča­so­pi­sa.

Po­sled­njih go­di­na, po­seb­no od 2000. go­di­ne, ma­nje ili vi­še stal­no su pri­sut­ne ru­bri­ke: Ras­pra­ve i član­ci, Iz te­o­ri­je pe­da­go­gi­je, Po­gle­di i miš­lje­nja, Pri­ka­zi i oce­ne, od­no­sno Ex li­bris, Do­ku­men­ti, Ar­hiv pe­da­go­gi­je i dr.

Te­ma­ti­ka ko­jom se »Pe­da­go­gi­ja« ba­vi­la to­kom pro­te­klih šest de­ce­ni­ja u di­rekt­noj je ve­zi sa raz­vo­jem pe­da­goš­ke na­u­ke te i obra­zov­ne po­li­ti­ke i pe­da­goš­ke prak­se u obra­zov­nim si­ste­mi­ma ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka.

Ča­so­pis je za sve vre­me naj­vi­še pa­žnje po­sve­ći­vao na­uč­no­i­stra­ži­vač­kim te­ma­ma kao što su: cilj vas­pi­ta­nja, po­je­di­ne stra­ne vas­pi­ta­nja, ka­rak­ter pe­da­goš­ke na­u­ke, na­stav­ni plan i pro­gram, re­for­ma obra­zo­va­nja, pro­me­ne u obra­zo­va­nju, sa­mo­u­pra­vlja­nje u ško­li, isto­ri­ja pe­da­go­gi­je, so­ci­jal­ne ne­jed­na­ko­sti, ino­va­ci­je u obra­zo­va­nju, pro­fe­si­o­nal­na ori­jen­ta­ci­ja, obra­zov­na teh­no­lo­gi­ja, po­lo­žaj uče­ni­ka u ško­li, eko­loš­ko vas­pi­ta­nje, ma­lo­let­nič­ka de­lin­kven­ci­ja, eko­no­mi­ka obra­zo­va­nja, mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, ško­la i re­li­gi­ja itd.

»Pe­da­go­gi­ja« je za sve vre­me svo­ga vi­še­de­ce­nij­skog tra­ja­nja u sva­kom po­gle­du de­li­la sud­bi­nu obra­zo­va­nja pa i sud­bi­nu druš­tva u ce­li­ni na ovim pro­sto­ri­ma. Sve ono što se do­ga­đa­lo na so­ci­jal­nom, eko­nom­skom, po­li­tič­kom i kul­tur­nom pla­nu ni­je mo­glo a da se ne od­ra­zi na de­lat­nost i ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj ča­so­pi­sa. Otu­da se i uspo­ni i po­sr­ta­nja ča­so­pi­sa na ta­ko du­gom pu­tu njegovog tra­ja­nja i tra­že­nja bo­ljeg obra­zo­va­nja mo­ra­ju po­sma­tra­ti u kon­tek­stu ono­ga što je či­ni­lo i či­ni ce­li­nu druš­tve­nog mi­ljea na ovim pro­sto­ri­ma.

Sa ta­ko du­gim tra­ja­njem i sa­dr­ža­ji­ma ko­je je raz­ma­tra­la, »Pe­da­go­gi­ja« je, van sva­ke sum­nje, je­dan od naj­a­u­ten­tič­ni­jih sve­do­ka vre­me­na i krup­nih zbi­va­nja na pe­da­goš­koj sce­ni sve­ta to­kom svih pro­te­klih de­ce­ni­ja za vre­me ko­jih je obra­zov­na kar­ta na­še ze­mlje i sve­ta u ši­rem smi­slu iz osno­va pro­me­nje­na.

REDAKCIJA

Ured­niš­tvo i ad­mi­ni­stra­ci­ja:
Be­o­grad, Go­spo­dar Jo­va­no­va 22, tel./faks: (011) 2622-043
E-mail: forumpedagoga@sbb.co.yu


ČLANOVI REDAKCIJE

dr Ma­ri­jan Bla­žič, Lju­blja­na
dr Rat­ko Đu­ka­no­vić, Pod­go­ri­ca

dr Gro­zdan­ka Goj­kov, Vr­šac
dr Ra­den­ko Krulj, Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca
dr Lju­bo­mir Ko­cić, Be­o­grad
dr Ni­ko­la Pe­trov, Sko­plje
dr Na­ta­ša Vu­ji­sić Živ­ko­vić, Be­o­grad
dr Boš­ko Vla­ho­vić, Be­o­grad

GLAV­NI URED­NIK

dr Ra­den­ko Krulj

OD­GO­VOR­NI URED­NIK

dr Boš­ko Vla­ho­vić

SEKRETAR REDAKCIJE

Nataša Veselinović

LEK­TOR I KO­REK­TOR

mr Go­ran Ze­ljić

PRE­VO­DI­OCI

Ma­ri­na Cvet­ko­vić (en­gle­ski je­zik)
mr Miroslava Pecović (ruski jezik)